Kada iz različitih razloga nije moguće ugraditi fiksne protetske nanadoknade, mobilna protetika nudi adekvatno rešenje. Mobilne proteze mogu biti totalne ili parcijalne. Totalne proteze se mogu usidriti i na implantima. Totalna proteza predstavlja protetsku nadoknadu koja ima za cilj da nadoknadi gubitak svih izgubljenih zuba, dok parcijalna proteza nadoknađuje gubitak jednog ili više zuba oslanjajući se na preostale zube. Prikazujemo Vam nekoliko primera totalnih i parcijalnih proteza.
Kakva je razlika između fiksnih nadoknada (mostova) i proteza?
Fiksne nadoknade (krunice i mostovi) se trajno cementiraju u ustima pacijenata i može ih skinuti samo stomatolog za razliku od proteza koje pacijent sam skida i stavlja radi održavanje higijene.
NAJVAŽNIJA RAZLIKA IZMEĐU PROTEZA I FIKSNIH NADOKNADA (MOSTOVA) JE U TOME ŠTO SE FIKSNIM RADOM OBEZBEĐUJE DA PACIJENT ZA VRLO KRATKO VREME STEKNE OSEĆAJ SVOJIH ZUBA ŠTO MU DAJE VELIKI KONFOR. OVO NIKADA NIJE SLUČAJ SA PROTEZAMA JER SU ONE MNOGO GLOMAZNIJE ZAUZIMAJU VELIKI PROSTO U USNOJ DUPLJI, ČESTO POKRIVA MEKA TKIVA I NA NJIH SE OSLANJA ŠTO SMANJUJE KOMFORNOST I POVEĆAVA OSEĆAJ PRISUSTVA STRANOG TELA U USTIMA PACIJENTA.
Nadogradnje zuba, zašto i kada?
Trend savremene stomatologije da što duže zadrži zub u vilici, za to postoji veliki broj razloga. U tu svrhu vrlo često dešava da je koren zuba zdrav tj. da je zdrava kost i veze zuba i kosti oko njega, ali je krunica delimično ili potpuno uništena.
Takav koren ne mora se vaditi već se izleči tj. napuni se korenski kanal materijalom predviđenim za to (ili je već prethodno napunjen) i na njega se izradi nadogradnja koja imitira izgled brušenog zuba i služi da se na nju izradi adekvatna krunica. Nadogradnje mogu biti livene koje se izrađuju od specijalnih metala ili kompozitne koje se izradjuju od estetskih materijala.
Pitaj stomatologa
Zašto svaki izgubljen zub treba nadoknaditi?
Stav savremene stomatologije je da svaki izgubljen zub treba nadoknaditi. Razlog je to što je prirodni sistem za žvakanje predviđen za 32 zuba, tj. sistem misića, ligamenata i kosti proizvode odredjenu silu koja je potrebna za odgrizanje i žvakanje hrane, ta sila je relativno konstantna tokom celog života i predviđena je da bude ravnomerno raspoređena na 32 zuba.
Kada se taj sistem ravnoteže naruši gubitkom makar samo i jednog zuba, manji broj zuba prihvata veće opterećenje što dovodi najčešće do pomeranja zuba njihovog naginjanja, rotiranja, isplivavanja. Ovo ima za posledicu da takvi zubi dolaze u preran kontakt (jedan zub pre ostalih zuba dodiruje zube suprotne vilice prilikom žvakanja), a ovo dovodi do klizanja vilice levo, desno ili napred nazad što ima za posledicu opterećenje viličnog zgloba istezanje ligamenata zgloba pa i teže posledice po zglob. Ako dodje do promena na viličnom zglobu ono se veoma teško leči i vrlo je neprijatno i bolno za pacijenta. Ovo su naravno vrlo spori procesi ali sa ozbiljnim posledicama.
Vrlo često se dešava da zglob te dodatne pritiske izdrži ali onda stradaju preostali zubi tako što dolazi ili do njihovog frakturisanja kada se lomie delovi krunica i plombe ili pritiskom bude uzrokovan gubitak kosti i stvarnje tzv. džepova kao posledica traumatske okluzije takođe dolazi do rasklimavanja zuba (naročito ako su već od ranije ugroženi prodontopatijom) jer zbog velikog pritiska na nebiološkim mestima kost koja drži zub u vilici propada i zub više nema potporu kosti i rasklimava se i ispada. Pa se tako često može čuti od pacijenata da je naprimer u 40. god izgubio prvi zub, a posle za vrlo kratko vreme izgubio još nekoliko zuba. Ovi procesisi gubitka zuba ubrzava i to što okolni zubi najčešće nisu zdravi već su pod plombama ili endodontoski lečeni, ili parodontopatični…